Ovo je za jednu osobu koje vise nema…koju sam volela svom dusom i srcem i koja me gleda gore medju Andjelima..i gledace me…
sve je bilo kao san, nisam mogla da pretpostavim sta ce se dogoditi, svaki dan neverovatan…
mama koja me radjala 2 dana, trpela bolove, nije odustajala od mene…
prvo, kad sam bila mladja svadjala sam se sa njom svakodnevno i onda odjednom mi je ispricala jednu pricu, koja me je preobrazila tako da smo se priblizile..toliko kao da smo jedno,. kad da nije presekla pupcanu vrpcu na stomaku pri radjanju…taj osecaj..
onda momenti sa njom, pa ja ne verujem da postoji bolja osoba na ovome svetu, to svi potvrdjuju, za svakog je bila tu, za bitne i nebitne, pomagala nije trazila nista za uzvrat no samo ljubav, samo ljubav, a ovaj prokleti ssvet ubija za 100din…posto je radila na pijaci, cesto bi gladnima davala da jedu ono sto je ona sebi kupila za dorucak, malom cigancetu davala ves…svakoj musteriji se obracala kao da se zznaju dosta godina…ja sam nju smatrala vise nego majkom, necim mnooogo vecim…Bog je tako veliki..
voznja sa njom, pesme Dina Merlina, Vajta po 50 puta na dan nije mi bilo dosadno, jer je uvek imala nesto novo i lepo da mi kaze, znala je bas kad treba to da isprica.. pored nje nikad nisi mogao da budes tuzan…mamila je osmehom i naaaaajlepsim zelenim ocima na svetu, imala je nezne tople ruke, ispuucale od rada, ali ona se nije predavala, setnja, nikad se nisam stidela nje sa svima sam je upoznavala sa ponosom… i
onda kad ne ocekujes desi se ono cega si se plasio..
nocima sam je gledala kako spava, kao da sam znala…
poslednji dan koji sam provela sa njom kao da nisam, jer se zalila na bolove u ledjima, j a sam je molila da ode kod lekara, a ona nije jer mi je jednom prilikom i rekla da ne veruje da ce doziveti zimu…ja sam joj objasnila da treba da bude baka za deceniju i vise, i da cemo zime cekati sa osmehom kraj kamina…uz caj i stolicu na ljuljanje a ona mi je samo rekla ANDJELE MOJ, to je bogatstvo,. kakve pare kola gluposti kad imas takvu majku…. zvala se Stojka…
i narednog dana nije je bilo, rekli su mi da je u bolnici na pregledu znala sam da nije u redu, tata je dosao kuci sa njenom jaknom u ruci, ja sam se uplasila, nisam cula nista o njoj dva dana, i to je bio…cetvrtak…secam se, kad mi je tata sa punom kucom komsija rekao da je u komi, ja nisam verovala kako takav borac moze da poklekne….ja samo sto nisam doaazivela mozdani udar…
narednog dana 24.112011 mi je tata javvio da je umrla…
kao da nema dela meene, i dan danas patim placem, ali ne vredi, zelim da je vratim, niko ne razume…
pitala sam se Boze zasto, ali odgovora nema, nema nje, uzeo mi je, moje blago najvece….
cenite majke jer ne znate kako je bez nje..
ja ne mogu vise da pisem nemam snage..
moze se knjiga napisati o njoj..
MAMA VOLIM TE!