Dodirni me nezno da osetim ruke tvoje,
iz oka procitaj misli moje,
ne govori nista nek tisina vlada
samo me zagrli da se osetim ziv da se opet probudi nada.
oseti moje drhtaje srce treperi od srece,
mirise kosa tvoja kao procvalo cvece,
pusti da zivot nase uloge bira,
slusaj..pevaju ptice..ulicni svirac tihu baladu svira.
gledaj sve sija zbog tebe,
u tvojim ocima ja vidim boljeg sebe,
ljubav se veceras ovim gradom seta,
noc se preliva sa zgrada ovog toplog leta.
stari hrastovi cute vec dugo zive sami,
vidis li svice najlepsa u tami,
ozivi me..sreca vec dugo spava,
probudi je jer ti to mozes.ti si osoba prava.
ne znam sta ce biti sutra to nije ni vazno,
samo veceras budi samnom do jutra,
zagrli me ko nekad…krhko i snazno.
taj osmeh jos pamtim isti je kao pre,
ne bi mi bilo tesko zbog njega da izgubim sve.
jer ti si posebna oduvek to si bila,
ti si moj andjeo iz moje bajke vila.
a ja…ja sam samo obican decko koji te voli do neba,
da bi bio sretan samo tvoj zagralj mi treba.pogledaj me u oci,
procitaj pricu moju.u njima pronaces sebe..naci ces dusu svoju!!..

“Znaš, čak i da sam znala da ću imati nekoga kome neću moći uzvratiti ljubav, a ko će me voljeti bezuslovno, izabrala bih da ti budeš taj šarlatan, baš zato što si takav; čist, neiskvaren, čovjek s dušom. Često mislim na tebe, jako često mi na um padneš kada god se nešto desi, mislim da te volim na neki svoj način. Ovo je prva ljubav bez ijednog fizičkog dodira, ljubav s dodirima duše, a to je kažu najjača ljubav.”