Ljubavne priče

Ljubavne priče je je kategorija u koju možemo da upišemo naše loše i dobre ljubane doživljaje.

Legenda o ljubavi

Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom
skrivenom mestu na Zemlji.

Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlozila: “Hajdemo
se igrati skrivalice! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecajima.”

Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi precutati, zapitala: “Skrivalice?
Kakva je to igra?”
“To je jedna igra”, zapocela je objasnjavati Ludost, “u kojoj ja
pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem,
polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik.”

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Odusevljenje. Sreca je toliko skakala da je
nagovorila Sumnju i Apatiju koje nikada nista nije interesovalo.

Ali nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala?
Ionako je uvek,na kraju, svi pronadju. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je
zapravo mucilo to sto on nije bio taj, koji se setio predloziti igru. Oprez nije hteo
reskirati.
“Jedan, dva, tri.” pocela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i
uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila
u senku Uspeha koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta. Velikodusnost se nikako
nije mogla odluciti gde ce se sakriti, jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog
od njenih prijatelja. Lepota je uskocila u kristalno cisto jezero, a Sramezljivost je
provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je nasla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda
u dahu vetra. Sebicnost je pronasla skroviste, ali samo za sebe! Laz se sakrila na dno
okeana (laze, na kraju duge!), a Pozuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio
sakriti, ali to nije vazno.
Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve
zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima.

“Milion”, povikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvo je pronasla Lenjost, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula Veru kako raspravlja
o teologiji s Bogom, a Strast i Pozuda su iskocile iz kratera od straha.
Slucajno se tu
nasla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebicnost nije trebalo ni traziti.
Sama je izletela
iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom. Od tolikog trazenja
Ludost je ozednela, i tako u kristalnom jezeru pronasla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo
jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala da sedi na obliznjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve. Talenat u zlatnom klasju zita, Teskobu
u izgoreloj travi, Laz na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana!), a Zaborav je zaboravio
da su se uopste icega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde pronaci. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada
je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak. Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od
besa i iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik.
Ruzino je trnje izgrebalo Ljubavi oci.
Ludost nije znala sta da ucini. Pronasla je pobednika, osecaj nad osecajima, ali Ljubav
je postala slepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i naposletku odlucila
zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj.

Tako je Ljubav ispala pobednik nad osecajima, ali ostala slepa, a Ludost je prati
gde god ide.

Ljubav ponekad ne postoji

Voljeli su se … nakon nekog vremena rastali zbog njegove bivše, zar je moguće da N E B I T NO biće rastavi dvoje ljudi ….

On je pronašao njen broj nazvao ju je ali bilo je prekasno, razgovarali su plakali jedno za drugim krili bol ! ….. ona je već bila udata a on oženjen , još uvijek su osjećali potrebu za njihovu ljubav, ali gotovo je… ona ima Sina , on kćerku .. .možda njihovoj djeci bude suđeno da budu zajedno !!!!!

Prijateljstvo i ljubav

Prijateljstvo i ljubav zajedno ne mogu 😉 ponekad se nekih stvari noras odreci da bi shvatio sta zelis od zivota.
Nekad ti tesko padne kad ti neka osoba koja znaci nabije rogove a to ti dodobro dodje lekcija zivota i da vise u nikog nemas povjerenja.
Jedan se otego drugi protego….a i prijateljstvo se gradi od djetnistva i na povjerenju i to je sve tako do kraja zivota….
a danas su se prijatelji sveli na mjesec dva i sutne te nogom ……..
jadan li je ovoj zivot jer nema danas prave osobe i iskrene 🙂 I omladinu je danas pokvario novac – interes i ako si dobrog standarda bez toga nema price .
A mi koji smo skromni ne trazimo puno od zivota samo malo postenja, srece i zdravlja :).

Postoji li ljubav?

Sjedim u mraku sobe i slusam pjesme koje u meni izazivaju tugu,melankoniju i usamljenost. Vjerujem u ljubav i nadam se da cu je jednog dana naci. Moj bivsi decko mi je jednom rekao da ne vjeruje u ljubav. Mozete li zamisliti kako sam se osjecala kad mi je to rekao decko s kojim sam dijelila intimu,koji me je po cijele noci ljubio,grlio i vodio ljubav sa mnom. Bio je tako njezan,osjecajan.Nisam mogla vjerovati da osoba koja ne vjeruje u ljubav moze biti tako njezna. Kad me je ostavio osjecala sam se odbaceno poput stare krpe jer je to napravio na najgori moguci nacin,preko sms poruke. Time mi je dao do znanja da mu nisam nista znacila. Danas sam usamljena i dusa me boli jer ne znam da li je ikada osjecao nesto za mene ili je sve bila igra,prikracivanje vremena. Svaku noc razmisljam o njemu,o nasem odnosu i nasoj vezi. Usamljenost se cini i vecom i jacom jer nemam nikoga tko me voli i bojim se da ce tako i ostati. Nesto se slomi u tebi kad nekome izjavis ljubav,a on te u pocetku ignorira,a onda i ostavi. Zapitas se,da li ce te itko voljeti,vrijedis li dovoljno da te netko voli? Samoca boli… Boli te i dusa kad si stalno nasmijan i djelujes veselo i sretno da nitko ne vidi da patis,a iznutra polako umires. Nadam se da ljubav postoji i da cu je jednog dana naci.Jer samoca ubija dusu.

Izgubljene reči

Te noci sam joj ocutio najlepse reci koje znam… Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to što ocutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedju devet salaša, u fantazmaticnoj oazi koja se u Sahari žita prividja samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima…

I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije precicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo…

I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice, i nežno povuce finu cetku te velike krošnje kroz svoje kose… I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u lišcu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom cešljicu od jantara…

-“Zauvek?”, pitala je uplašeno…

-O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da “zauvek” ne postoji…

Jednog dana, dakako, strovalice se i to stablo, oprljice ga Oluja šenluceci gromovima nad ravnicom, složice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko ce ga znati? Ali naici ce cerga tog leta, i to ne Meckari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraci Tužnih Ociju, praceni crnim kosovima iz visokih Planinskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola?

I, više nego dovoljno godina kasnije, možda necija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ceš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu opraši polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali decak sa violom, videceš samo drozdovo pero na šeširu kako promice za šimširom, i zacuceš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš…

I zaplakaceš, istog casa…

i najzad shvatiti koliko sam te voleo.

Ljubav i patnja

Upoznali smo se sasvim slucajno, na svadbi.Bilo mi je 14 godina a on je imao 21.god.mnogo stariji od mene.
Život je shvatao na drugaciji nacin nego ja, za mene je sve bilo sveto, blistavo, samo sam za srecu znala.
Zavoljela sam ga…A on iskoristio je moju naivnost, moju mladost.
Bio je tu kada je zelio on da bude a kada sam ja zeljela nije se javljao, nije dolazio…Sve je radio kako bi on bio sretan a drugi ga nisu zanimali.
Iako sam se trudila da sve to prekinem, da ga zaboravim, da odem daleko od njega zivotne okolnosti nisu to dozvolili.
Sretali smo se svaki dan, zajedno boravili u jednoj prostoriji po nekoliko sati ali razgovarali nismo.Mucenje za mene,a za njega jos jedan susret koji je odbijao na smijeh i segu.
Dok ja drhtim, ruke se znoje i mislim da tonem negdje on nastavlja sa svojim zlobnim smijehom dizuci sebe u oblake. I tako prodose 4 god.naseg mucenja.
Nikada ga nisam povrijedila jer nisam mogla suvise sam ga voljela, dok je on uzivao gledajuci mene kako patim.
I sada ga volim…..ali s njim ne mogu biti.suvise me je povrijedio….i on bi htio da budemo zajedno ali on se ne moze promijeniti, on ostaje isti to je jedino sto sam shvatila za 4 god.patnje