Pada noć,tiha i tamna,
Nemilosrdno mi srce slama.
Zaboli me stara srca rana
I pitam se: Gde je sada moja mama?

Zašto sudbina je htela
Da razdvoji srce na dva dela?
Zar joj dosta nije bilo
Što slomila je mojoj majci krilo?

Nisu nam se ostvarile želje
I ništa nije postalo belje.
Telo dušu izgubilo je
I ka zemlji savilo se.

Zar ti,sudbino,ukusa nemaš?
Zar je tuga od sreće lepša?
Zašto ti je crno od belog draže,
Kad znaš da to tužnom srcu ne pomaže?

Znam da jezik nemaš
I da odgovor mi nećeš dati,
Al’ čuj bar tužnog srca želju
-Pozdravi mi moju mati!