Kad svaku budes imao i od kurvi se umorio… Zazalices i trazices mene…al’ imaces samo iz proslosti uspomene… Tvoja mala vise ne pati i ne zeli ponovo da te vrati…iz ociju joj ne liju kao nekad kise i u drugima ne trazi te vise… Zato vise ne zovi i ne moli…shvati vec jednom- TVOJA BIVSA MALA VISE TE NE VOLI !!!
Umorne oči
Umorne oči više ne sanjaju
nemaju kome da se raduju
Dani prolaze vremenom sve
dodje na svoje.
Ali otkad nema tebe
nebo je druge boje…
Ipak,prošetam kroz snove dolutam
gde lipa još miriše…
zaspala je moja draga neće se buditi više..
Te noci
Te noci, te noci kad umrem
kada odem, kad me ne bude
samo ce dvije zene da se probude
jedna je moja mati ona ce plakati
druga si ti, ti ces me kleti
Za nju
Jednom davno imao sam krila i letio preko zivotnih visina.
Zivot je bio kao stvoren za mene
ali ona slomi moja krila i baci me u tamu koju nikada nisam prije osjetio, bila je andjeo ali sada je samo mrak.
Sjećanje
Svaka moja suza isplakana,do tebe nikad doći neće,
briga tebe što ja živim bez ljubavi i sreće.
Koliko puta sam šaputala vjetru,tvoje ime u mrkloj noći,
skrivajući bol u sebi,tiho venula u samoći.
Da li znaš koliko mi nedostaješ,da ti samo mogu čuti glas,
sve bih dala da si tu,ali je velika daljina između nas.
Možda me se čak i ne sjećaš,mnogo je ljudi oko tebe,
iako sada živiš s drugom,uvijek si volio samo sebe.
A ja i dalje živim s nadom,da će doći bolje sutra,
ali sreća je daleko od mene,druga dočekuje s tobom jutra.
Ja srecna nisam,ova duša polako vene
jer da je sreće nekada bilo,ti bi možda oženio mene!
Patnja
Ne znam zasto je bog tako htio
Da zavolim nekog,ko me nikada nije volio.
Da život živim s nadom da se vrati,
Da spasi mladost što vene i pati!!
Suze
Sve sam suze isplakala,da plačem više neću,
mada znam još dugo,dugo,ja za tobom žaliću.
Ti kraj druge sada živiš,znaš li da mi nije lako,
možeš tako jer ti nisi,ni zbog jedne zaplak'o.
Sve je prošlo među nama,ja odavno živim sama,
a tebi će jednom biti žao,što si drugoj ruku dao!
3 godine
Evo već 3.ljeto prolazi,od zadnjeg susreta našeg,
osjećam da se više nećemo vidjeti,drugi nas ljudi rastaviše.
Često se sjetim prošlih dana,zaplačem uz svaku pjesmu koja na tebe sjeti,
evo već sam djevojka,kako vrijeme brzo leti.
Još se sjećam onog dana,kad je prestalo sve naše,
iako sam te silno voljela,drugu djevojku za tebe udaše!
Zauvijek tvoja
Ne znam da li si sada sretan,
ja stare rane dirala ne bih,
al’ bar da znam sudbinu tvoju,
jer odavno ne znam ništa o tebi.
Nikada saznala nisam da li si me zaista volio,
al’ sve je jasno bilo,kada si me ostavio.
Ja se za drugog udati neću,
ne želim više nikada da patim,
al’ u srcu postoji nada,
da ću nekad da te vratim!
Oj siroče malo, ne tuži mi tako!
Moja tico mala, šta te meni goni?
Što ti mila pjesma tihim bolom zvoni?
Zar je i tvoj nad
Rasulo vrijeme i duboke magle
I jesenji hlad?
Zar i u tvom srcu topli žar je sveo,
A s čednom se tugom ljuti očaj spleo?
Oj siroče malo, ne tuži mi tako!
Kroz duboke magle vini mi se lako
I uzdigni let!
Tvoj bol, tvoja tuga preminuće ti'o
Kad se rodi cvijet.
Ali moju radost niko vratit neće –
Ni proljeće mlado, ni pjesma, ni cvijeće…
(Aleksa Šantić – 1900 Mostar)