Nisam verovala da ljudi iz ciste zlobe drugima lome krila i koriste moju zivotnu nevinost i grese se o moju cistu dusu da bi zadovoljili svoju narcisoidnost. Ja sam verovala u nas ali ne i on. Najpre sok sto zivim sa takvima neljudima, pa sok sto me pustio da bitke za nas bijem sama. Deca, rat, a ja tu na prvoj liniji svega, da primam udarce od zivota , da ih omeksam za decu. I nikad reci neznosti, razumevanja, ni trunke priznanja za odraslu divnu decu, njihove sacuvane ciste duse i pored zlih i bez tvoje uskracene prave ocinske ljubavi. I nakon toliko god kada pomislih da je moguce imati povjerenja i vise raumevanja posle svega, dozivim konacno poraz. Priznajem. Pobedio me ponizenjima kakve samo zena moze da dozivi od muza. Uspeo je da ubije konacno sebe u meni. Kazu mi, nikada lepsa, a ja sa osmehom na licu i zgazenom dusom pocinjem dane, glumim, a i kakako priznati ovaj bol i poraz. Pola zivota mi zgazio, kao zenu omalovazio ali toliko snage imam da je i nakon svih podnetih udaraca moja glava dignuta. Iz inata, on me nije napustio. I moje ce iskreno srce neko voleti, oporaviti mi dusu, videti lepotu zene u meni i ja cu ga voleti. Znam da postoji, cekam ga. I On trazi mene.