Slomljeno srce

Pada noć,tiha i tamna, Nemilosrdno mi srce slama. Zaboli me stara srca rana I pitam se: Gde je sada moja mama? Zašto sudbina je htela Da razdvoji srce na dva dela? Zar joj dosta nije bilo Što slomila je mojoj majci krilo? Nisu nam se ostvarile želje I ništa nije postalo belje. Telo dušu izgubilo je I ka zemlji savilo se. Zar ti,sudbino,ukusa nemaš? Zar je tuga od sreće lepša? Zašto ti je crno od belog draže, Kad znaš da to tužnom srcu ne pomaže? Znam da jezik nemaš I da odgovor mi nećeš dati, Al’ čuj bar tužnog srca želju -Pozdravi mi moju mati!

Pamtim to…

Pamtim to,kao da je juce bilo kao da se to u najruznijem snu snilo pa zar moj tata da ode prerano i tako to mi ne bi palo na pamet,ne,nikako. Bio si sa nama i uz nas svakoga trena a sada si nam samo uspomena tesi me misao samo neces biti sam na onom svetu tamo pozdravi mi majku,koja dugo nije sa nama Sad sigurno znam,nece sijati s’ neba sama.