Stihovi.net

Balkanska arhiva stihova

Jednom davno

Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom
skrivenom mestu na Zemlji.

Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlozila: “Hajdemo
se igrati skrivalice! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecajima.”

Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi precutati, zapitala: “Skrivalice?
Kakva je to igra?”
“To je jedna igra”, zapocela je objasnjavati Ludost, “u kojoj ja
pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem,
polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik.”

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Odusevljenje. Sreca je toliko skakala da je
nagovorila Sumnju i Apatiju koje nikada nista nije interesovalo.

Ali nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala?
Ionako je uvek,na kraju, svi pronadju. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je
zapravo mucilo to sto on nije bio taj, koji se setio predloziti igru. Oprez nije hteo
reskirati.
“Jedan, dva, tri.” pocela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i
uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila
u senku Uspeha koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta. Velikodusnost se nikako
nije mogla odluciti gde ce se sakriti, jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog
od njenih prijatelja. Lepota je uskocila u kristalno cisto jezero, a Sramezljivost je
provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je nasla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda
u dahu vetra. Sebicnost je pronasla skroviste, ali samo za sebe! Laz se sakrila na dno
okeana (laze, na kraju duge!), a Pozuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio
sakriti, ali to nije vazno.
Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve
zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima.

“Milion”, povikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvo je pronasla Lenjost, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula Veru kako raspravlja
o teologiji s Bogom, a Strast i Pozuda su iskocile iz kratera od straha.
Slucajno se tu
nasla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebicnost nije trebalo ni traziti.
Sama je izletela
iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom. Od tolikog trazenja
Ludost je ozednela, i tako u kristalnom jezeru pronasla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo
jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala da sedi na obliznjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve. Talenat u zlatnom klasju zita, Teskobu
u izgoreloj travi, Laz na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana!), a Zaborav je zaboravio
da su se uopste icega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde pronaci. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada
je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak. Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od
besa i iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik.
Ruzino je trnje izgrebalo Ljubavi oci.
Ludost nije znala sta da ucini. Pronasla je pobednika, osecaj nad osecajima, ali Ljubav
je postala slepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i naposletku odlucila
zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj.

Tako je Ljubav ispala pobednik nad osecajima, ali ostala slepa, a Ludost je prati
gde god ide.

Ne brini se

Ne brini se ti u meni goriš.čuvam te nemoj da se bojiš.
i dušu da mi uzmu i ovo malo sreće ali tebe iz mog srca neće.

Ako imaš..

Ako imaš dragih stvari
od svog brata puno više
pokloni mu barem nešto
da on zbog tog ne uzdiše <3

Jedan je život..

Jedan je život proživi ga prekrši sva pravila,iskoristi svaku priliku za trenutak srece jer život nikoga ne čeka pa ni tebe neće!
🙂 =) <3

Moja je majka

Moja je majka
ko najljepša bajka
Uvijek se smije
i ništa joj teško nije
Uvijek me milo gleda
i nju ništa rastužit neda.

Evo ti suza

Evo ti suza taj mali deo mene nek ti ona kaze da voli samo tebe ti si jedini sto te za ljubav molim okreces mi ledja a znas da te volim…

Čudno je..

Čudno je kako je zivit prazan…
kada jedna osoba nije tu…
ili zivis medju toliko ljudi,a on nije tu!!!

Slomljeno srce

Pada noć,tiha i tamna,
Nemilosrdno mi srce slama.
Zaboli me stara srca rana
I pitam se: Gde je sada moja mama?

Zašto sudbina je htela
Da razdvoji srce na dva dela?
Zar joj dosta nije bilo
Što slomila je mojoj majci krilo?

Nisu nam se ostvarile želje
I ništa nije postalo belje.
Telo dušu izgubilo je
I ka zemlji savilo se.

Zar ti,sudbino,ukusa nemaš?
Zar je tuga od sreće lepša?
Zašto ti je crno od belog draže,
Kad znaš da to tužnom srcu ne pomaže?

Znam da jezik nemaš
I da odgovor mi nećeš dati,
Al’ čuj bar tužnog srca želju
-Pozdravi mi moju mati!

Pamtim to…

Pamtim to,kao da je juce bilo
kao da se to u najruznijem snu snilo
pa zar moj tata da ode prerano i tako
to mi ne bi palo na pamet,ne,nikako.

Bio si sa nama i uz nas svakoga trena
a sada si nam samo uspomena
tesi me misao samo
neces biti sam na onom svetu tamo
pozdravi mi majku,koja dugo nije sa nama
Sad sigurno znam,nece sijati s’ neba sama.