Pozovi me…

Pozovi me u ponoc,zovi me u zoru dobro znas da nikad ne spavam,i kada sam u guzvi zauzet u sluzbi za tebe sam tu da popravim dan i kada ti se place pozeli me jos jace.

Ljubavna pjesma

Hodam svojim mjestom ja i ugledam zaljubljeni par. Kao da imaju sve na svijetu, usne i se sklapaju u duetu. Ti poljupci tako divno zvuče, a meni od tuge srce sadatuče. Sada zavladala tišina i mir, ponijeli ih strast u beskrajni svemir. Vidim da nježnosti kraja nema, jer ljubav nijhova čvrsta je ko stijena. Sreća ih dovela do sretnog braka, a ja pišem ovu ljubavnu pjesmu u sobi punoj mraka. autor: Zvonimir Lešić

Možda

Možda srce nekog’ voli,možda neko negde i postoji, Možda ima,al’ se boji,možda tinja,ali gori. Možda srce stalno čezne,i sa tobom i bez tebe, Možda suze k’o iz česme,liju tu iza tebe. Možda stvari koje vrede,brišu slike koje blede, Pa sad’ mene,a i tebe,muče stvari oko veze. Možda hoćeš,al’ ne umeš,da me voliš i razumeš.

Pomozi

Pomozi mi noći… pomozi mi da zaboravim, te crne oči.. Pomozi mi kišni dane da moje suze nepadaju same… Pomozi mi majko mila pa i ti si mlada bila…..

Moja ljubavi

Ugledah te ja, na mjesečini puna sjaja. Vidiš me ti, moja ljubavi! Telefon zazvoni, nema me tu! Ja sam u krilu tvome mekanu. Pitaš me ti, kako si ljubavi? Odgovorih ti ja do tvojih usana. Šapneš mi ti ljubavi…. Ja, ja i samo ti, moja ljubavi!!

Deset godina

Deset godina odkad te nema deset godina za susret se spremam Deset godina odkad te nema ali ja mislim na tebe Dane mladosti dao sam tebi Ni u starosti bez tebe nebih Ti si jedina radost i tuga Samo ti i nijedna druga Na rubu pameti snage ću smoći Da ti se nadam još ti moraš doći Deset godina odkad te nema ali ja mislim na tebe