DEPRESIJA

Stojim kraj prozora
Pogled mi je tup
Kišne kapi
Kraj mene padaju
A ja mokar
Prazan i nejasan
Prepun bola
Ćutim depresiju
Tužne misli
Kruže mi kroz glavu
Niz bledo lice
Bistre suze liju
U mome oku
Tvoj lik sija
Svešću svojom
Ćutim depresiju
Drhtim, vrištim
Jedem se i grizem
Ali tvoj lik
U mom oku s’ja
Šta da radim
Sada kada patim
Kada moje telo
Trese depresija

Znam, reći ćete
Stegni srce
Umiri telo
Ali suze liju
Kako da se smirim
Kad’ srce lupa
Pogled mi je tup
Ćutim depresiju …

Ljubavne pjesma

Hodam svojim mjestom ja
i ugledam zaljubljeni par.
Kao da imaju sve na svijetu,
usne im se sklapaju u duetu.

Ti poljupci tako divno zvuČe,
a meni od tuge srce sada tuČe.
Sada je zavladala tišina i mir,
ponijela ih strast u beskrajni svemir.

Vidim da nježnosti kraja nema,
jer ljubav njihova Čvrsta je ko stijena.
Sreća oh dovela do sretnog braka,
a ja pišem ovu ljubavnu pjesmu
u sobi punoj mraka.

autor Zvonko pjesnik

Taj osmeh jos pamtim

Dodirni me nezno da osetim ruke tvoje,
iz oka procitaj misli moje,
ne govori nista nek tisina vlada
samo me zagrli da se osetim ziv da se opet probudi nada.
oseti moje drhtaje srce treperi od srece,
mirise kosa tvoja kao procvalo cvece,
pusti da zivot nase uloge bira,
slusaj..pevaju ptice..ulicni svirac tihu baladu svira.
gledaj sve sija zbog tebe,
u tvojim ocima ja vidim boljeg sebe,
ljubav se veceras ovim gradom seta,
noc se preliva sa zgrada ovog toplog leta.
stari hrastovi cute vec dugo zive sami,
vidis li svice najlepsa u tami,
ozivi me..sreca vec dugo spava,
probudi je jer ti to mozes.ti si osoba prava.
ne znam sta ce biti sutra to nije ni vazno,
samo veceras budi samnom do jutra,
zagrli me ko nekad…krhko i snazno.
taj osmeh jos pamtim isti je kao pre,
ne bi mi bilo tesko zbog njega da izgubim sve.
jer ti si posebna oduvek to si bila,
ti si moj andjeo iz moje bajke vila.
a ja…ja sam samo obican decko koji te voli do neba,
da bi bio sretan samo tvoj zagralj mi treba.pogledaj me u oci,
procitaj pricu moju.u njima pronaces sebe..naci ces dusu svoju!!..

Najjača ljubav

“Znaš, čak i da sam znala da ću imati nekoga kome neću moći uzvratiti ljubav, a ko će me voljeti bezuslovno, izabrala bih da ti budeš taj šarlatan, baš zato što si takav; čist, neiskvaren, čovjek s dušom. Često mislim na tebe, jako često mi na um padneš kada god se nešto desi, mislim da te volim na neki svoj način. Ovo je prva ljubav bez ijednog fizičkog dodira, ljubav s dodirima duše, a to je kažu najjača ljubav.”

Ljubav je ono

Ljubav je ono sto nam u trenucima tuge daje snagu i volju za buducu borbu. Otkriva nam najdublje zivotne tajne koje nismo upoznali. Divan je osecaj znati da postoji neko ko ti je drag i blizak, neko ko postaje deo tebe, kratak deo tvog zivota, deo tvoje stvarnosti. Ljubav je nesto neograniceno, beskrajno, daleko, lepo. Nadam se da ces je i ti uskoro ponovo osetiti…

Pozovi me…

Pozovi me u ponoc,zovi me u zoru dobro znas da nikad ne spavam,i kada sam u guzvi zauzet u sluzbi za tebe sam tu da popravim dan i kada ti se place pozeli me jos jace.

Ljubavna pjesma

Hodam svojim mjestom ja
i ugledam zaljubljeni par.
Kao da imaju sve na svijetu,
usne i se sklapaju u duetu.

Ti poljupci tako divno zvuče,
a meni od tuge srce sadatuče.
Sada zavladala tišina i mir,
ponijeli ih strast u beskrajni svemir.

Vidim da nježnosti kraja nema,
jer ljubav nijhova čvrsta je ko stijena.
Sreća ih dovela do sretnog braka,
a ja pišem ovu ljubavnu pjesmu
u sobi punoj mraka.

autor: Zvonimir Lešić